Dragi brate/draga sestre,
Evo tumaka relevantnih ajeta:
Izraz u stihu, koji je preveden na taj način, se može shvatiti na dva načina:
“Allah je dovoljan tebi i muslimanima koji su s tobom.”
“Allah i muslimani koji su ti poslušni su ti dovoljni.”
Razlog objave ovog ajeta temelji se na dva različita izvještaja:
Propovjednik (s.a.v.s.) je bio prisiljen da učestvuje u bici kod Bedra protiv snažne neprijateljske vojske, bez obzira na to što nije bio spreman za rat, sa vojskom čiji je broj bio trećina broja pogana. Jer cilj nije bio rat, već susret sa karavanom Ebu Sufjana. Zbog toga je sasvim normalno da se, kao čovek, oseća uznemireno.
Upravo u takvom raspoloženju, kako bi se popravilo moralno raspoloženje i ublažila tjeskoba Poslanika Božjeg (s.a.v.s.), ova ajeta je objavljena neposredno pred početak bitke. A u narednoj ajeti se od njega traži da potiče muslimane na rat.
Prema tome, obećanje podrške izrečeno u ajetu ne odnosi se na apsolutni smisao, već na bitku kod Bedra. A tačnost tog obećanja je potvrđena pobjedom kod Bedra.
U Meki (u tom slučaju je ajet smatran mekanskim), vjeri se pridružilo 39 osoba: 33 muškarca i 6 žena. Situacija muslimana u Meki je bila poznata. Nisu ostali bez progonstva. Na kraju, čak i hrabri Omer, dok je išao da ubije Poslanika (s.a.v.s.), pred čitanim ajetskim stihovima iz Kurana se rastopio i predao se. Istog dana kada je Omer primio islam, hrabro je javno izazvao nevjernike, objavio da je musliman i zajedno s drugim muslimanima je zvučao ulicama Meke uzvikujući “Tekbir”.
Prema nekim predajama, ovaj ajet je objavljen povodom obraćenja Husejn Ömera na islam.
Dakle, ovaj ajet ukazuje na novi period koji je započeo s obraćenjem Omara na islam, što je značilo veliku podršku, u određenom smislu slamanje moći politeista i davanje muslimanima veće sigurnosti, a politeistima veći strah.
Po našem mišljenju, za one koji shvataju značenje iz teksta ajeta, povod objave ovog ajeta je bitka kod Bedra.
Za one koji shvataju značenje, povod objave ajeta je obraćenje Huseina Ömera na islam. Jer, za njega je prikladnije ovo, a za ovo ono tumačenje.
U stihovima u kojima se spominje ovo, namjera proroka Jakova, kada je odgovarao svojoj djeci, bila je da im da do znanja da se ne oslanja na njih, nego na Boga.
Ranije su sinovi Jakova, oca Josipa, dali obećanje svome ocu, ali su ga prekršili. Tada su rekli: “Obećavamo ti da ćemo ga vratiti.” A otac im je povjerio Josipa, vjerujući im.
Ovoga puta traže od oca da im da Benjamina, i ponovo ponavljaju isto. Na to im Jakob odgovara: „Najbolji zaštitnik od vas i od svih je Allah. Zato se nadam da će Allah zaštititi i Josifa i njegovog brata.“
U ovom stihu nema izjave da će Bog zaštititi sve.
Treba zapamtiti da Allah ima različita imena i atributi; sva se manifestiraju. Postojanje jednog imena ne sprječava manifestaciju drugog. Smatrati ovo kontradiktornim znači ne poznavati Allaha kako treba.
Ako se ime stalno manifestira i štiti sve, onda gdje je manifestacija imena?
Ako je ime Boga koji daje život jedino što vlada, kako se onda manifestuje ime koje znači ubijati?
Na primjer, Bog je praštač, ali tko onda izriče kaznu?
Sa pozdravom i blagoslovima…
Islam kroz pitanja i odgovore
