Dragi naš brat,
Askezizam, asketizam
to je nevoljnost prema nečemu i nedostatak interesa za to.
U smislu terminologije
asceza
,
ne pridavati važnost materijalnim stvarima, biti skromnim
izražava. Bitno je da to bude iz srca. Osoba koja posjeduje blagodati ovog svijeta, ali ih ne voli u srcu, zapravo je asket. S druge strane, osoba koja ne posjeduje blagodati ovog svijeta, ali žudi za njima, nije asket, čak i ako je siromašna.
Život se, u jednom aspektu, sastoji od onoga što nam je dato i onoga što nam je oduzeto. Na primjer,
mladost, zdravlje, moć, bogatstvo…
Takve stvari nam se daju, ali nam se ponekad i oduzimaju. U normalnim okolnostima, ljudi se razmazi kada dobiju ono što žele, a kada im se oduzme ono što žele, oni plaču i kukaju. Hrabrost je ne razmaziti se onim što se dobije i ne tugovati onim što se oduzme.
Al-Ali, oslanjajući se na Kur’an, daje sledeću ocenu o asketizmu:
„Sav zühd (ascetizam) je sažet u Kur’anu u dve rečenice:“
Da ne biste žalovali za onim što ste propustili i ne biste se radovali onome što vam je stiglo.
“…Da ne biste žalovali za onim što vam je izmaklo i da ne biste se bahatili onim što vam je On dao.”
(Hadid, 57/23)
Onaj tko ne tuguje zbog onoga što je propustio u prošlosti i ne bahati se onim što ga čeka u budućnosti, savladao je obje strane asketizma.”
(Radi, Nehcül-Belağa, str. 780)
Poslanik Božji (s.a.v.s.) je pokazao rukom na svoje srce i rekao:
„Pobožnost je ovdje. Pobožnost je ovdje.“
(Muslim, Birr, 32)
Askezizam je takođe osobina srca.
Pogrešno je smatrati odricanje od svijeta u smislu rada ascetizmom. Čak i ako je osoba intenzivno angažirana u svjetovnim poslovima, ima bogatstvo ili položaj, ona i dalje može biti asket.
Bitno je u asketizmu,
-Kao što je naglasio Ali ibn Abi Talib i kako se vidi u ajetu-
To znači ne žalovati za onim što je propalo i ne bahatiti se blagodatima koje su stigle.
„Alhamdulillah, osim za nevjerstvo i zabludu, za sve ostalo.“
Moći to reći je rezultat takvog asketizma.
Sa pozdravom i blagoslovima…
Islam kroz pitanja i odgovore
