Dragi brate/draga sestre,
Maiz ibn Malik je došao k Poslaniku (s.a.v.s.) i rekao:
“Očisti me.”
rekao je. Poslanik Božji (s.a.v.s.)
“Žalosno je, idi odavde, pokaj se Bogu i traži od Njegovog oprosta.”
rekao je. Maiz se vratio, ne otišavši previše daleko, i
“O, Allahov poslaniče! Očisti me!”
rekao je. Poslanik Božji (s.a.v.s.) ga je tri puta vraćao istim riječima. U četvrtom ponavljanju
“U čemu da te očistim?”
upita. Mâiz;
“Iz zatvora…”
rekao je. Poslanik Božji (s.a.v.s.)
“Je li ovo znak mentalne bolesti?”
pitao je. Rekli su mu da nema takvu bolest.
“Možda je popio vina?”
upita. Jedan čovjek ustade i provjeri ga; nije uočio miris alkohola. Poslanik Božji (s.a.v.s.) ponovo
“Jesi li počinio/a preljub?”
upitao je. Mâiz
“Da…”
odgovorio je. Tada su dali naredbu i Maiz je kamenovan do smrti.
Nakon kamenovanja, učenici su se oko njega razdvojili u dva mišljenja. Jedni su tvrdili da je Maiz propao, a drugi da je učinio najvrjednije pokajanje. Ovo neslaganje trajalo je tri dana. Zatim je došao Poslanik (s.a.v.s.)
“Molite se za Maiza ibn Malika.”
rekao je.
“Neka Allah oprosti Maizu.”
rekao je. Poslanik Božji (s.a.v.s.) je rekao:
“Meiz je učinio takvo kajanje da bi ono bilo dovoljno za cijelu zajednicu, čak i da se podijeli među njene pripadnike.”
(Muslim, Hudud, 22; Ševkani, Nejlul-Evtar, VII, 95,109; Zejla’i, Nasbul-Raje, III, 314 i sl.).
Postoje sledeće mudrosti zašto naš Poslanik (s.a.v.s.) nije kaznio sahadiju koji je počinio preljub.
– Kukuruz
“Očisti me.”
izjavio je. Prvo nije spomenuo da je počinio preljub. U četvrtoj izjavi
“U čemu da te očistim?”
upita. Mâiz;
“Iz zatvora.”
rekao je.
– U islamu su kazne poput kamenovanja odvraćajuća i teška kazna. Ako postoji sumnja, ove kazne i kazne odmazde se ukidaju.
“Smanjujte kazne za zločine u mjeri u kojoj vam to dopuštaju sumnje.”
(Abu Davud, Salat, 14; Tirmizi, Hudud, 2).
To su ljudska prava.
“U sumnji se optuženi mora osloboditi.”
izrazio je u tom obliku. Naš Poslanik (s.a.v.s.) je istražio da li je sahabi koji je priznao da je počinio preljub imao okolnosti koje bi mogle izazvati sumnju, a zatim je izrekao presudu.
Što se tiče odsijecanja ruke žene koja je ukrala:
“Stanje žene iz plemena Mahzum rastužilo je pleme Kurejš. Oni su rekli:”
‘Tko će otići do Poslanika Allahova i (za tu) ženu (što se tiče zagovora) progovoriti?’
rekli su. A neki su rekli: “Ovaj zadatak ne bi smio povjeriti nikome drugome osim Ussami ibn Zejdu, voljenom (sahabiju) Allahovog Poslanika.” Ussama
(za zagovor u korist žene)
Razgovarao je s Poslaničem Allahovim (s.a.v.s.). Na to je Poslanik Allahov (s.a.v.s.) rekao:
“Da li ti zagovaraš u vezi sa nekim od granica koje je Uzvišeni Allah propisao (da se ne prelaze)?”
Zatim je ustao i održao nam propovijed. Nakon toga je rekao:
“Onih koji su bili prije vas”
(časni)
kada netko počini krađu
(krivca)
ostavili bi.
(Poštovanjem prema časti)
Kad bi slab čovek ukrao, kaznu bi mu izrekli. Ali, ako bi kćer Muhamedova ukrala, ja bih joj, Bogu voljom, odsekao ruku.”
(Eš-Ševkânî, Neylü’l-Evtâr, VII, 131, 136).
U ovom slučaju traži se ukidanje kazne žene čija je krivica utvrđena, što je suprotno osnovnom principu islama.
“Svi su jednaki pred zakonom.”
Presuda je bila izvršena na najbolji mogući način.
Bez obzira na to iz kojeg plemena osoba potiče ili kakav položaj zauzima, ako je njena krivica dokazana, kazna se izriče.
To zahtijeva pravda.
Sa pozdravom i blagoslovima…
Islam kroz pitanja i odgovore
