– Možete li mi objasniti ovaj ajet?
“Ako moji robovi pitaju tebe o meni, znaj da sam ja blizu. Odgovaram na molitve onih koji me mole. Neka oni, dakle, usliše moj poziv i vjeruju u mene i potvrde to, da bi hodali pravim putem i dostigli spas.”
(Al-Baqara, 2/186)
Dragi naš brat,
“Ako moji robovi pitaju tebe o meni, znaj da sam ja blizu. Odgovaram na molitve onih koji me mole. Neka oni, dakle, usliše moj poziv i vjeruju u mene i potvrde to, da bi hodali pravim putem i dostigli spas.”
(Al-Baqara, 2/186)
Tafsirski autori iznose različita mišljenja o povodu objave ovog ajeta:
Prema Hasanu Basriju, povod objave ovog ajeta je bio taj što su neki od poslanikovih (s.a.v.s.) drugova…
“Gdje je naš Bog?”
su oni koji postavljaju pitanja u obliku: Prema nekima, osoba koja…
“O, Muhammede, je li naš Gospodar blizu nas, pa da Mu tiho molimo, ili je daleko, pa da Mu glasno molimo?”
Ovaj ajet je objavljen nakon što je neko postavio ovo pitanje.
Prema Ati:
“Vaš Gospodar je rekao: ‘Molite Meni, a Ja ću vam uslišati molbe…'”
Nakon što je objavljen (1) ajet, dio ljudi…
: “Kad bismo trebali moliti se našem Bogu?”
rekli su, i na to je objavljena ova sveta poruka. Dakle,
“Kad god mi moj rob uputi molitvu, Ja sam blizu njega, ispunjavam mu molitvu i uvek mu izlazim u susret.”
znači.
Prema Muđahidu, razlog objave ovog ajeta je:
“Molite se meni, i ja ću uslišati vaše molitve.”
kada je taj ajet objavljen, dio ljudi
“Gdje da se pomolimo?”
Na to su rekli:
“Kamo god se okrenete, lice je vašeg Gospodara”
(saglasnost)
je tamo.”
(2) ajeta je objavljen i povod za objavu ovog ajeta su bila ova pitanja ljudi.
Prema Katadeu, povod objave ovog ajeta je bio taj što su neki ljudi…
“Molite se za mene, pa ću vaša molitvama uslišati.”
nakon objave ajeta:
“O Allahov proroku, na koji način trebamo moliti našeg Gospodara?”
Ovaj ajet je objavljen nakon što su oni postavili ovo pitanje.
Allah je bliži robima nego njihov vratni žil. On čuje molbe i molitve. Ako robovi iskreno mole, velika je nada da će Allah te molitve uslišati. Nije nužno vikati dok se moli, jer On čuje i najtiše molitve.
Ebu Musa el-Eš’ari je rekao:
“Jednom smo bili s Poslaničem Allahovim (s.a.v.s.) na putovanju. Kad god smo stigli u neku dolinu, glasno smo uzvikivali ‘La ilahe illallah’ i ‘Allahu ekber’. Poslanik Allahov (s.a.v.s.), videvši nas, reče:”
“O ljudi, smilujte se sami sebi! Jer vi ne pozivate gluhe i odsutne. On je sigurno s vama. On je Onaj koji dobro čuje i Onaj koji je blizu.”
(3)
U vezi s ovim, Poslanik Allahov (s.a.v.s.) je u drugom hadisu rekao:
“Ako musliman uputi molbu Allahu u kojoj nema grijeha i u kojoj ne prekida rodbinske veze, Allah će tom muslimanu sigurno dati jednu od tri nagrade za tu molbu. Ili će mu dati ono što je tražio, ili će to ostaviti za ahiret, ili će mu u znak uzvrate za tu molbu ukloniti neku nesreću.”
(4)
Taberi kaže:
“Ako se kaže: “Allah Teala u ovom ajetu-i kerimetu:
“Molitvu onoga tko se moli za mene, prihvatim kada se moli.”
govori. Međutim, vidi se da molitve mnogih koji se mole ne slušaju.
U odgovor na to se kaže: “Postoje dva objašnjenja za to:
a.
Pod “molitvom robova” spomenutom u ovom ajetu podrazumijeva se činjenje djela u skladu s Božjim zapovijedima. Dakle, ako rob čini djela u skladu s Božjom voljom, Bog će prihvatiti njegova djela i dati mu obećanu nagradu. Uistinu, Poslanik Allahov (s.a.v.s.) je u jednom hadisu o ovom ajetu rekao:
“Molitva je obred štovanja.”
kao što je naredio, i ubuduće
“Vaš Gospodar je rekao: ‘Molite Me, i Ja ću vam uslišati molitve. Oni koji se ponosom protive štovanju Mene, sigurno će ući u pakao, poniženi i poraženi.'”
(5)
Navodi se da je pročitao taj ajet.(6)
Uistinu, Hasan Basri je molitvu iz ovog ajeta…
“Obredi i dobra dela”
Navodi se da je to tumačio u smislu…
b.
Drugi odgovor na ovo pitanje je: Allah Teala u ovom ajetu Kurana kaže:
“Ja, ako želim, uslišim molitvu onoga koji se moli meni, kada se moli.”
znači. Prema ovom tumačenju, ajet, iako sadrži opću izjavu, je vezan uz volju Allaha. (7)
Fusnote:
1. Sure Gafir, 40/60.
2. Al-Baqara, 2/115.
3. Buhari, Knjiga o džihadu, poglavlje 131, Knjiga o pozivu, poglavlje 51/Ibn Davud, Knjiga o znanju, poglavlje 26, Hadis br. 1526.
4. Ahmed b. Hanbel, III/18.
5. Gafir (Vjerodostojni), 40/60.
6. Tirmizi, K. Tefsir el-Kur’ân, sure, 2, poglavlje: 16, Hadis br. 2969.
7. Abu Džafar Muhamed ibn Džerir et-Taberi, Taberi Tefsir, Hisar Yayınevi: 1/438-440.
Sa pozdravom i blagoslovima…
Islam kroz pitanja i odgovore
