Dragi naš brat,
Poslanik Božji, mir i blagoslov neka su s njim, jednom je rekao o onima koji su bili poznati po svojoj žestokoj opoziciji prema islamu i muslimanima:
Velid bin Muğire, Utbe bin Rebîa, Umayya bin Halef
Razgovarao je s mnogim uglednim ličnostima plemena Kurejš, govoreći im o vjeri i istinama Kur’ana.
Ponekad, s ciljem da se zadrži pozornost slušatelja i da ih se potakne na slušanje,
“Kako, zar nije lijepo?”
pitao je.
U tom trenutku se pojavio ljubitelj istine. Ova osoba, lišena materijalnog vida, ali s otvorenim duhovnim vidom, bila je rođak po majci Hazreti Hatice i pripadala je grupi ashab.
Abdullah ibn Umm Maktum
Budući da je bio slijep, nije znao s kim je Prorok Muhamed razgovarao.
“O, Allahov Poslaniče, uputi me, nauči me Kur’anu, nauči me nečemu od onoga što ti je Allah objavio.”
rekao je.
Budući da nije shvatio da je naš Poslanik usredotočio svu svoju pozornost na vođe plemena Kurejš da bi im objasnio islam, ponavljao je ovu želju više puta.
Poslanik se ovim durumom uznemirio i uznemirila ga je ta situacija. Nije se njome previše bavio, jer je on uvek mogao doći i od njega naučiti sve o islamu. Ali, ne bi imao priliku ponovo naći vođe politeističkih plemena Kurejša okupljene na jednom mestu. Njihovo prihvatanje islama ili odustajanje od neprijateljstva značilo bi da bi se Kurejš u potpunosti obraćao islamu.
Upravo zato je naš Prozor Svijeta bio uznemiren što se netko htio baviti odvlačenjem njegove pažnje. I to je, naravno, i pokazao.
Dok je Poslanik Božji završavao razgovor s plemenitim plemenima Kurejša i ustajao, stigla je objava. Zatvorio je oči i uronio u razmišljanje. Nadahnut je bio Kur’anski ajet iz Sure Abese.1
U suri se spominja postupak našeg Poslanika i u njoj se kaže:
“On je okrenuo lice i otišao kad je vidio da je pred njim slijepac. A odakle znaš, možda bi se očistio od grijeha, ili bi primio pouku i pouka bi mu bila od koristi. A onome kome pouka nije potrebna, ti se okreeš. Ti nisi odgovoran za to što ostaje u blatu nevjerstva i pobune. A onoga koji tebe traži i boji se Allaha, ti zanemaruješ. Ne! Kur’an je pouka. Ko želi, neka iz njega uzme pouku.”
2
Da, na Poslanika Božjeg nije padala nikakva odgovornost ako su oni koji nisu htjeli očistiti svoje srce od nečistoće širka vodom vjere, koji nisu željeli slušati Kur’an i ne razmišljali o njegovoj koristi, odbili prihvatiti islam i očistiti svoju dušu. Jer, njegova dužnost je bila samo da propovijeda islam na pravi način. Međutim, okretanje leđa muslimanu koji je pokazao želju da nauči istinu i istovjetnost, nepoučavanje ga o istinama koje ne zna, neodgovaranje na njegovu želju – to je zahtijevalo takvo upozorenje.
Bog je u stihovima Kurana koji se odnose na ovu temu, u biti, rekao:
“Ostavljaš nekoga čije oči tijela ne vide, ali čiji su oči sluha i srca otvorene i ko voli istinu, i baviš se onima čije oči tijela vide, ali su oči srca slijepih, i kojima je slušanje istine suprotno njihovoj prirodi!”
3
Nakon ovog incidenta i upozorenja, Poslanik bi, kad god bi ugledao Abdullaha ibn-i Ummi Mektuma, pokazivao prema njemu poštovanje i naklonost, pitao bi ga treba li mu što i
“Pozdrav, o onaj koji je bio uzrok kazne i upozorenja od mog Gospodara!”
4
i tako bi je pohvalio.
Fusnote:
1. Ibn Hišam, Sirah: 1/198; Ibn Sa’d, Tabakat 4/208-209; Tirmizi, 2/232.
2. Sura Abese, 1-12.
3. Hamdi Yazır, Pravi Bog, Jezik Kur’ana: 7/5576.
4. Ibn Sa’d, Tabakat, 4/209; Ibn Kesir, Tafsir; 4/470-471; Hamdi Yazır, Tafsir, 7/5571.
Sa pozdravom i blagoslovima…
Islam kroz pitanja i odgovore
